…nekad bi se u 4 ujutro vraćao kući iz izlaska, s tim da bih ja bio konzument pive a nikako
netko tko proizvodi, to je ipak bilo za ozbiljnije ili sam ja to tako mislio. Nisam se ni snašao, godine su prošle a ja se ustajem ujutro u 4:00 da skuham turu pive. Često su moja kuhanja znala biti nepredvidljiva, nije to ni loše, naučiš se na vanredne uvjete, ne težiš idealnim.
A kad smo kod nepredvidljivosti, ljudi moji, koji je to šok bio kad sam prvi puta kuhao na
ovome sistemu – 10 puta veći od mog tavanskog improviziranog (da, prije sam kuhao na
tavanu u sklepanom sistemu, taj sistem je imao dušu Haha). Ako vas zanima kako mi je ispalo ta prva tura piva u velikom sistemu,pa reći ću vam odlično, sve se popilo a kuhanje bilo prošli mjesec ( onda znate da je bilo rekordno). Iako kuham pivu već godinama ovo kuhanje bilo je zaista puno više. Kuhanje koje ti se ureže pod kožu.
Prožme te odgovornost, nije kao kad kuhaš za sebe i svojih par prijatelja. Milijun nepredvidljivih situacija koje su se ponavljale dugih 19 sati! A kad si već toliko dugo tamo, nemaš ni j***ni stolac da prisjedneš prolaze ti kroz glavu svakakve slike, pa i one – dal je meni ovo stvarno trebalo. Al na kraju dana, kad legneš u krevet, znaš da radiš pravu stvar i veseliš se ponovnom kuhanju, i misliš si – svakako ću si nabaviti stolac za idući puta.
